Ovaj ormarić sam kupila na osnovu fotografije, delovao je vrlo pristojno…
Medjutim, kada su mi ga dovezli u radionicu, jedva je „stajao na nogama“, bočne strane su bile polomljene, bio je pun paučine, vrata su spala, sve je škripalo…okeeeej mali, neću te ostaviti, biće nešto od tebe, još kako!
Prilično dugo je stajao, majstor ga je kraičkom oka odmeravao a ja sam se umiljavala, molila da mu damo šansu.
I evo ga sada u radnji – preradjen, zategnut, okupan, ofarban, patiniran, sa mrežicom umesto napuklog stakla i novim bočnim stranicama.
Volim ga a i on sigurno voli što sam ga povratila u život.
Idemo dalje, with a flow.